Još jedno svanuće, još jedno jutro, a opet nisam plivala kroz snove, već sam se davila u sopstvenim suzama, pokušavajući da udahnem bar malo vazduha. Boli koji osećam, razjeda mi celo telo, deo po deo, uništava, sitni, mrvi i osećaj da nikada neće ni prestati. Suze, jecaj, patnja, su stvari koje se često čitaju u…
Gluvo doba noći…. Čuje se samo stari sat i vetar koji fijuče napolju. Čudno hladno vreme za mesec maj. Sedim sama u sobi. Shvatam da nedostaje deo slagalice, deo savršene slike, deo mozaika, ili čega već… Nedostaje deo moje duše i srca. Nedostaješ ti ljubavi. Koliko sam samo noći provela budna, plačući zbog proklete daljine…
Oprosti… Mala reč koja mnogo znači. Opisuje žal, brigu, kajanje… I treba je koristiti kao za tim ima potrebe. Ali, ljudi to ne shvataju. Ne shvataš ni ti… Zato je sada koristim ja. Da, ja, koja sam najmanje kriva tražim oproštaj. Ništa nisam skrivila, a toliko je stvari sakriveno iza moje mirnoće da odnekud iskaču…
Otišao si ,a nisi me poveo sa sobom. Otišao si i nisi rekao zbogom. Otišao si ,dok su padale kiše. Otišao si i nema nas više. A ja sada lutam i nešto bih da kažem. A ja sada lutam i ljude sve lažem. Lažem da se ,osećam lepo. Lažem a volim te slepo. I idem…
Verovala sam mu sve do jednog dana. I taj dan neka je proklet! Sada mu ne verujem, i sumnjam u sve što kaže. Boli me što je on osoba do koje mi je stalo, i boli me dan kad sam izgubila poverenje u njega. Nije on bio kriv, zajedno smo grešili. A poverenje je kao…
Iznenada shvatiš da se sve završilo…Stvarno…Nema povratka nazad…Nekaj se…Kad pokušavaš da se setiš gde je sve zapravo počelo-otkrivaš da je sve počelo pre nego što si mislio…Mnogo pre…
Šta da zaboravim kad ništa nismo imali? Kako da te pustim kad te nikad nisam ni imala? Gde da krenem, a da se tebi ne vratim? Od tebe mi je ostalo samo lepo sećanje, samo trenuci kad nisi bio moj, a bio si. Ma lagaću sebe da jesi, ionako mi ništa drugo ne ostaje…
Iz daljine te gledam,stope ti brojim. A nemaš pojma da sam sad ovde,da te pogledom čuvam od svih. Odlaziš negde-ko zna gde.Ne bih volela da znam gde ideš,jer bi mi to postala neizbežna adresa kud god bih pošla. Tvoje oči . Danas su sretne , ali poznajem ih , u njima ima tuge , bar…
Tako mi falis. Ti, tvoj dodir, glas, osmeh. Sve mi fali ! Kad bi mogao samo jos jednom da me zagrlis. Poljubis. Onako kako samo ti znas. U vrat. Onako savrseno znajuci da je to ono sto volim. Da mi ugadjas. Da mi samo jos jednom posaljes poruku. Da me ispalis i odes da igras…
Kako je moguce da si za tako kratko vreme mogao da udjes toliko duboko pod kozu? Kako si opste dospeo tamo? Kako sam te samo mogla pustiti da mi budes sve, kad sam toliko pazila da se ne naviknem na tebe i tu tvoju laznu ljubav? Pamet sam poslala na spavanje…i to se, nekako, uvek…